Српски / srpski: Црква брвнара у Јелићкој посвећена празнику Преноса моштију Светог Оца Николаја је црква брвнара подигнута на ободу простране равнице зване Тимар, у мјесту Јелићка, званом Липик које се налази између Бањалуке и Приједора. Удаљена је око тридестеак километара од Бањалуке.

У Црквеном музеју у Сарајеву, на псалтиру старе српске штампе, сачуван је помен о попу Нинку из Тимара из 1699. године. 1742. године помињу се тимарски попови Лазо и Дамјан, а у једном требнику из манастира Гомионице, руског издања из времена царице Катарине Друге, на првим доњим окрајцима доњих листова исписано је:

„Ово је књига - Требник - влсништво моје, попа Илије Даменовића. Тимар, 23. јули 1785.“

На корицама је касније записао гомионички калуђер:

„Написа поп Гавро Стојнић, село Тимар“.

У Јелићкој, односно Тимару, двије су породице давале свештенике и калуђере овој цркви и околини: Поповићи и Јелићи по којима је село и добило име. Кроз цијели 19. вијек, бројни су записи који спомињу свештенике у Јелићкој (поп Никола Јелић 1838. године, гомионички монаси Мелетије и Неофит 1816. године, поп Микајло Поповић 1764. и 1821. године и многи други записи из 18. и 19. вијека), што указује на чињеницу да је у том периоду црквени живот овог краја био врло интензиван.

На основу података из црквених књига у Јелићкој и у манастиру Гомионици, може се претпоставити да је овај крај имао црквицу старију од садашње, која је вјероватно била изграђена од дрвета, јер нема помена ни записа ни о каквој зиданој цркви. Она се по предању налазила на лијевој обали Гомионице на мјесту званом Кућиштина. Црква је личила на обичну кућу, нешто сличну цркви у Малом Блашком. Приповиједа се како је пресељена у Липик, у густу шуму, за једну ноћ, дио по дио је ишао с руке на руку, па је разглашено да је црква сама промијенила своје мјесто. Међутим, црква је брзо оронула и пала.